Newsletter izdanje #12 — tema: kuća koju su osnovali pesnikinja i bankar koji su se upoznali na ski liftu
Dobrodošli, prijatelji kulture. Danas pričamo o kući koja je celu svoju filozofiju sagradila oko jedne ideje, da je parfem zapravo suvenir. Ne onaj sa aerodroma, nego ono što ti stvarno ostane od nekog mesta kad prođe vreme.
Kako je nastala
Memo Paris su 2007. osnovali Clara i John Molloy, bračni par koji se, po njihovoj sopstvenoj priči, upoznao na ski liftu. Ona je Parižanka katalonskog porekla koja je odrasla u Andaluziji, pesnikinja po struci. On je Irac sa sela, sportista i svetski putnik koji je studirao bankarstvo i finansije, radio u maloprodaji i jedno vreme bio u L'Oréalu, odakle je 2012. otišao da se posveti Memou sa punim radnim vremenom. On je danas predsednik kuće, ona kreativni direktor.
Ali najzanimljiviji deo priče je kako je Clara uopšte upala u ovaj svet. Nije bila parfimer niti je radila u industriji. Pisala je knjigu o kreativnom procesu dvadeset dvoje parfimera, radila intervjue i foto sesije sa najboljim nosevima u Francuskoj. I usred tog projekta je upoznala Aliénor Massenet, tada juniorku koja je radila sa Sophiom Grojsman i potpisala Eclat De Jasmin za Armani Privé. Shvatile su da imaju previše zajedničkog da se ta priča završi na intervjuu. Massenet je 2008. potpisala prvi Memo parfem, Lalibelu, inspirisanu Etiopijom, i od tada je praktično glas cele kuće.
To mi je fascinantno. Kuća nije nastala tako što je neko hteo da napravi brend. Nastala je zato što je neko pisao knjigu o parfimerima i usput našao svog parfimera.
Filozofija koju svi kopiraju, a niko ne radi tako dosledno kao Memo
Ime dolazi od reči memory. Sve što Memo radi zove se Travel Notes, igra reči između mirisnih nota i beleški koje pokupiš usput. Svaki parfem je vezan za konkretno mesto, Sintra u Portugalu, Inlé u Mjanmaru, Kedu u Nigeriji, Cappadocia, Granada, Siwa, Kotor. Da, i Crnogorski Kotor.
Znam da će neko reći da je putovanje kao inspiracija najistrošeniji kliše u parfimeriji, i biće u pravu. Razlika je u tome što Memo to ne koristi kao marketinški ukras na pet parfema, nego je na tome sagradio kompletan katalog od skoro devedeset mirisa kroz osamnaest godina. Kad radiš nešto toliko dugo i toliko dosledno, to više nije fazon, to je identitet.
I možda je upravo to razlog zbog kog Memo i dalje funkcioniše: u vremenu u kom gotovo svaki niche brend prodaje priču, Memo je jedan od retkih koji je priču pretvorio u sam proizvod.
Bočice
Ovo je jedan od retkih brendova koji prepoznaš sa druge strane prodavnice. Bočice su pravougaone, sa zlatnim poklopcem, a donedavno su nosile i detaljne ilustracije utisnute direktno na staklo. Delovale su više kao stara putnička etiketa zalepljena na kofer nego kao parfemska ambalaža, što je, naravno, cela poenta.
Onda su 2025. uradili kompletan redizajn kojeg nisam veliki fan, jer se izgubio deo tog rukom rađenog osećaja. Ali moram da im priznam da su i dalje prepoznatljivi u sekundi. I dalje je to Memo koji svi znamo, samo malo finiji nego što bih ja voleo.
Tri priče koje objašnjavaju ovu kuću bolje od bilo koje piramide nota
Marfa je gradić u zapadnom Teksasu, usred pustinje, poznat po dve stvari. Prva je Donald Judd, minimalistički umetnik koji je sedamdesetih pobegao iz Njujorka i pretvorio celo mesto u svoju galeriju. Druga su Marfa lights, svetla koja se decenijama pojavljuju na horizontu i čije poreklo nikada nije dobilo jedno konačno objašnjenje. Memo je na bočicu stavio široko otvoreno oko. Ne zato što je to lep dizajn, nego zato što je cela poenta tog mesta u tome da gledaš nešto što ne razumeš. Za mnoge je to i najprodavaniji parfem kuće, što je pomalo ironično za miris nazvan po gradu od hiljadu sedamsto stanovnika.
Winter Palace je moj omiljeni primer toga koliko imena umeju da vas prevare. Čujete Winter Palace i odmah pomislite na Sankt Peterburg, sneg, Romanovi, teški ruski orijentali. Bočica ima zmaja na sebi. Inspiracija nije ruska nego kineska, carske palate, i cela priča koju je kuća napisala uz parfem je doslovno o zmaju koji se budi iznad šolje crvenog čaja i odlazi da leti pored Kineskog zida. Ako ništa drugo, dokaz koliko pola parfemskog iskustva zapravo dolazi od etikete.
Odéon je najintimniji od sva tri, jer nije ni o Teksasu ni o Kini, nego o Parizu u kom kuća zapravo živi. Odéon je kvart u šestom arondismanu, sa pozorištem koje nosi isto ime, i jedan je od onih delova grada koji su uspeli da zadrže atmosferu uprkos svemu. To je Memo koji je, posle desetak godina putovanja po celom svetu, konačno napisao razglednicu iz sopstvene ulice.
Essences Filages, nova stvar iz 2026
Ovo je verovatno najzanimljivije što su uradili poslednjih godina. Essences Filages je linija koja se potpuno odriče priče o destinaciji i radi nešto suprotno, svaki miris je jedna jedina sirovina, izolovana i predstavljena sama za sebe. Amber, Cardamom, Leather, Patchouli, Rose, Sandalwood, Tonka Bean, Vetiver.
Ideja je da ih nosite same ili da ih lejerujete, jedan preko drugog, ili preko nekog postojećeg parfema, pa da napravite sopstvenu kombinaciju. Reč filage se odnosi na predenje niti i kuća to naziva vašim ličnim olfaktivnim tkanjem, što je tačno onakva ideja kakvu očekujete od brenda koji je osnovala pesnikinja.
Ono što mi se sviđa jeste koliko su specifični oko porekla. Vetiver nije samo vetiver, nego Vetiver des Sables gajen južno od plaža Pondičerija u Indiji. Pačuli je iz Madagaskara, bran ručno, ujutru, pre destilacije. Ruža je bugarska damask. Tonka je ekstrakt kodestilovan sa tabanon molekulom da bi dobio voćniju, duvanastiju stranu. To je mnogo više informacija nego što vam većina kuća da kad kupujete kompletan parfem, a kamoli jednu notu.
Da li je to hrabar potez ili pametan način da prodate osam boca čoveku koji bi inače kupio jednu? Verovatno oboje. Ali kao neko ko voli da zna šta tačno miriše, drago mi je da ovo postoji.
Parfem nedelje: Memo African Leather
Otvaranje je čist svež začin. Kardamom udara odmah, zelen i skoro mentolno oštar, uz šafran i biber koji ga podignu još više. Ljudi to s pravom zovu kardamom bombom, jer je toliko dominantan da sve ostalo u prvih par minuta stoji u pozadini.
Kože ima veoma malo. Lako je pročitati ime na bočici i ubediti sebe da je osetiš, ali ona se pojavi tek kasnije, i to kao garnitura, ne kao glavno jelo. Posle pola sata ulazi kumin, ali ovde ne daje efekat znoja, nego zgušnjava celu stvar. Ono što je bilo eterično dobija težinu. Tek u dubokom drydown-u postane mračan,elegantan uz blage začine i pačuli.
Sad ono najsmešnije. Kad sam ga nosio, porodica me je u zafrkavala da mirišem na tigrova muda. Nemam pojma odakle im to, verovatno zbog leoparda na boci, realno nema nikakve veze sa vezom, ali od tada je to ostalo ime za ovaj parfem u kući. Tigrova muda od tada slabo nosim, jer ga niko ne voli u mom bliskom okruženju, nažalost.
Meni je i dalje poseban. Ima nešto u tom začinu što ne liči ni na šta drugo na tržištu, dovoljno upečatljivo da ga prepoznaš iz druge sobe. Na netu ćete naći ljude koji se kunu da im prilaze u redu na kasi da pitaju šta nose, i verujem im, jer ovo spada u onu kategoriju u koju spadaju Layton i Naxos, samo što deluje originalnije od oba.
Jedina zamerka jeste da posle nekoliko dana počne da deluje pomalo jednolično. Kad se navikneš na kumin i kožu, ostane ti samo taj začin. Peformanse su solidne, vodi se kao unisex, iako je meni ovo čist muški miris, ne mogu da zamislim neku devojku/ženu da ga ikada nosi.
Pitanje za zajednicu
Da li ste ikad kupili parfem zbog priče iza njega, a ne zbog toga kako miriše? Javite se odgovorom na ovaj mejl, zanima me koliko nas je podleglo dobro napisanoj etiketi.
