Newsletter izdanje #8 — tema: ljudi iza etikete vaših omiljenih parfema
Dobrodošli, prijatelji kulture. Kad neko pomene omiljeni parfem, retko ko pomene i ime osobe koja ga je napravila. Znamo brendove, znamo influensere koji su ga probali i rekli da miriše na ovo ili na ono, ali retko znamo ko je stvarno stajao za radnim stolom mesecima dok formula nije "osvanula". Danas pričamo o četvoro ljudi čiji rad verovatno već stoji na vašoj polici, iako im ime možda niste zapamtili. Ovo je prvi deo serijala o parfimerima, možete ih očekivati još u budućnosti.
Bertrand Duchaufour - čovek opsednut mestima
Duchaufour je rođen 1961, a svet parfema je otkrio kao tinejdžer, mirišući Chanel No. 19 - trenutak koji je, po njegovim rečima, sve promenio. Trening je počeo 1986. u grupi Lautier-Florasynth u Grasu, gde je učio zanat od ljudi koji danas zvuče kao spisak dobitnika neke parfemske Nobelove nagrade: Jean-Claude Ellena, Dominique Ropion, Jean-Louis Sieuzac i Michel Almairac. Posle deset godina u Créations Aromatiques, 1997. potpisuje svoj prvi miris za L'Artisan Parfumeur, Méchant Loup (zli vuk), gurmanski, drvenast miris inspirisan Crvenkapom.
Pravi zaokret dogodio se 2008, kad je postao "In house perfumer" za L'Artisan Parfumeur, titula koju do tada niko nije nosio, i koju je opravdao deceniju kasnije nizom mirisa inspirisanih putovanjima. Duchaufour je, jednostavno rečeno, opsednut mestima. Nije mu dovoljno da napravi "orijentalni" miris, jer on hoće da napravi miris konkretnog trga, konkretne prašine, konkretnog dima iz konkretnog hrama. Otud njegova ljubav prema tamjanu, koji koristi kao malo ko drugi u industriji. Timbuktu (2004) je prašina, tamjan i biber Malija pretočeni u ono što mnogi i danas zovu modernom klasikom niche sveta, Dzongkha (2006) su budistički manastiri Butana pretočeni u hladan, drvenast tamjan, a Jubilation XXV za Amouage (2007) ostaje jedan od stubova cele te kuće. Van L'Artisan-a, potpisao je i Avignon i Kyoto za Comme des Garçons Incense seriju, dva mirisa koja se često navode kao najbolji primeri "crkvenog tamjana" u modernoj parfimeriji. Takođe je kreirao i za Acqua di Parmu, Penhaligon's i mnoge druge kuće.
Dominique Ropion - fizičar koji je postao pesnik ruže
Ropion je odrastao okružen mirisima. Majka i deda su radili u Roure, legendarnoj francuskoj mirisnoj kući, ali on sam nije planirao da postane parfimer. Studirao je fiziku. Sudbina, i slučajna praksa, vratila ga je nazad u laboratoriju, gde je kao mlad laborant upoznao Frédérica Malle-a. To je saradnja koja traje decenijama i dala je neke od najvažnijih mirisa moderne parfimerije.
Ono po čemu je Ropion prepoznatljiv jeste hrabrost da koristi ogromne doze retkih i skupih sirovina, a da rezultat ipak deluje uravnoteženo, gotovo arhitektonski precizno. Radi podjednako lako i za masovno tržište i za niche kuće, što ga čini jednim od retkih noseva koji su podjednako i u tržnom centru i u butiku na Rue de Grenelle. Alien za Thierry Mugler (1995) je jasmin na amberasto-drvenastoj bazi, miris koji je redefinisao orijentalnu žensku sferu parfema devedesetih. La Vie Est Belle za Lancôme (2012), iris, pralina i pačuli, jedan je od komercijalno najuspešnijih ženskih mirisa ikad napravljenih. Carnal Flower za Frédéric Malle je tuberoza dovedena do gotovo hirurške čistoće. A Portrait of a Lady, o kome ćemo pričati detaljnije u nastavku kao Parfem nedelje, verovatno je njegov najambiciozniji rad - miris koji je pokušao da napravi nešto što niko pre njega nije uspeo, ružu koja nije nežna.
Manje poznat, ali podjednako zanimljiv deo njegovog opusa je serija posvećena Bliskom istoku koju je radio za Frédéric Malle. The Night (2014) i Promise (2017), deo takozvane Desert Gems kolekcije. The Night je bio prvi ozbiljan ulazak i njega i Malle-a u svet "oud" parfimerije, sa toliko realnog agarvuda u formuli da je u svoje vreme važio za gotovo bezobrazno autentičan, uz cenu koja to prati. Promise je krenuo drugačijim putem, umesto pravog ouda, oslonio se na akord cipriola, ambroxana i pačulija koji imitira tu istu teksturu, ali jeftinije i predvidljivije, što je delu zajednice zvučalo kao prečica, a delu kao pametno rešenje za realnost cene sirovog ouda i količine koje Ropion koristi. Taj isti akord mu se toliko dopao da ga je kasnije, pod sopstvenim imenom Aphorismes, ponovo iskoristio za Oud à l'Amour, dokaz da čak i veliki nosevi imaju svoje omiljene trikove kojima se vraćaju.
Francis Kurkdjian - dečak koji je sa 25 godina napravio hit
Kurkdjian je od malih nogu znao šta hoće, sa 14 godina je odlučio da postane parfimer, završio ISIPCA, i sa samo 25 godina napravio Le Male za Jean Paul Gaultier. Taj miris je postao jedan od najprodavanijih muških mirisa u istoriji, što je impresivna stvar za nečiji "prvi ozbiljan" rad, to je kao da ti prva pesma koju ikad napišeš postane svetski hit #1.
2009. je sa poslovnim partnerom Marc Chayom osnovao sopstvenu kuću, Maison Francis Kurkdjian, koju verovatno svi vrlo dobro znate. Krajem 2025. je preuzeo i mesto kreativnog direktora za parfimeriju kod Diora, što znači da trenutno istovremeno vodi sopstvenu kuću i oblikuje mirise jedne od najvećih luksuznih kuća na svetu, retka kombinacija čak i za nekoga sa njegovim rezimeom. Baccarat Rouge 540 (2015), sa šafranom, ambroksanom i kedrovinom, postao je fenomen koji je preplavio svet kroz društvene mreže i pokrenuo čitavu industriju jeftinih klonova. Iako sam Kurkdjian tvrdi da nikada nije planirao da napravi hit, teško je pronaći parfem iz poslednje decenije čiji je uticaj bio toliko snažan kao BR540. Grand Soir (2016) sa amberom, benzoinom, vanilom i labdanumom, jedan je od parfema koji su definisali modernu interpretaciju toplih, slatkih amberastih mirisa. Umesto da bude samo još jedan sladak parfem, Grand Soir donosi duboku, smolastu i elegantnu toplinu, zbog čega je postao jedan od najprepoznatljivijih potpisa kuće MFK, kao i jedan od mirisa koji ima nezvaničnu titulu najboljeg Ambera. Oud Satin Mood, Gentle Fluidity, Amyris, Extrait linija - samo su neki od dragulja iz opusa Francisa Kurkdjiana. Kada se uz njih dodaju BR540 i Grand Soir, postaje jasno koliko je širok njegov uticaj na savremenu parfemsku kulturu.
Cécile Zarokian - pripravnica čiji je prvi rad odmah postao klasik
Zarokian je diplomirala na ISIPCA, a zatim provela četiri godine na obuci u kući Robertet. Još kao pripravnica, pre nego što je zvanično postala parfimer, napravila je Epic Woman za Amouage (2009), miris koji je i danas jedan od najprodavanijih u toj kući. Retko ko uspe da debituje ovakvim hitom, osim možda Kurkdjiana.
2011. je otvorila sopstveni studio u Parizu i od tada radi kao nezavisan nos za brendove poput Creed, Jovoy, Nishane i, naravno Amouage sa kojima je do sada napravila veću količinu mirisa, svi komercijalno uspešni i nagrađivani. Za Nishane je 2019. napravila Ani sa vanilom, citrusom, đumbirom, ružičastim biberom i sandalovinom, jedan je od parfema koji su pokazali koliko moderna vanila može biti kompleksna i karakteristična. Bogat, začinjen i kremast, Ani je vremenom postao jedan od najprepoznatljivijih potpisa kuće Nishane i nezaobilazna referenca kada se govori o savremenim vanilama. Danas je apsolutni best-seller kuće. Njen najveći trenutak poslednjih godina je definitivno Outlands za Amouage (2024) - deo Essences kolekcije, napravljen tehnikom dvostruke infuzije gde se mešavina prvo macerira sa sandalovinom, a zatim sazreva šest meseci u hrastovim buradima. Otvara se citrusima, biberom i tamjanom, prelazi u pačuli, šafran i cvet pomorandže, a spušta se u gustu, toplu bazu ambera, blagog ouda i vanile. Da vam nisam naveo note, verovatno ne biste ni znali šta je u njemu, toliko je dobro izblendovan da sve funkcioniše kao jedna celina. Miris je osvojio Marie Claire Prix International du Parfum 2024, i navodno je rasprodat širom sveta za manje od 24 sata, što za Niche ove veličine( i cene) nije mala stvar. Zanimljivo je i da su neki u zajednici primetili da Outlands pomalo "pozajmljuje" DNK od Ani-ja, njenog sopstvenog hita za Nishane, samo u raskošnijem izdanju, što je možda i najbolji dokaz da dobar parfimer ume čak i sam sebe da citira, a da to ne bude plagijat, nego potpis. Pored ova dva mirisa, Cécile potpisuje i Royal Tobacco, Material, Silver Oud, Epic 56 od Amouage, Oud Zarian od Creed-a i mnoge druge.
Danas vodi tim od desetak ljudi iz svog studija u Parizu i iza sebe ima više od sto kreiranih formula, ali ono što je izdvaja jeste da nikad nije prestala da tretira parfeme kao umetnost, a ne samo zanat kojim se dobro zarađuje. Uz kreiranje mirisa, radi i kao konsultantkinja za olfaktivni identitet brendova poput Pernod-Ricard-a, i drži radionice širom sveta od Južne Amerike do Azije. Retko koji nos uspe da ostane podjednako posvećen umetničkoj strani posla i nakon što postane komercijalno toliko tražen.
Parfem nedelje: Portrait of a Lady
Ropion i Malle su hteli da naprave "nemoguću ružu", cvet doveden do granice pristojnosti, pa gurnut još malo dalje. Otvara se baršunastom, pomalo prašnjavom crvenom ružom, uz malinu koja unosi tu voćnu, gotovo kiselkastu notu, ali kod većine se to brzo rastopi u ostatak kompozicije. Ovo nije miris koji dramatično menja pravac od otvaranja do baze, prilično je linearan, ali je jedan od retkih primera gde je gustina i "3D" efekat glavna atrakcija. Pačuli u dnu hoda po ivici između zemljanog, tamne čokolade i vlažne šume posle kiše, dok tamjan i ambergris drže sve to modernim i čistim, umesto da padne u čistu nostalgiju.
Zanimljivo je koliko često revieweri opisuju baš tu kombinaciju kao "stari klasik snimljen novom kamerom", miris koji na prvi udah deluje kao nešto što bi tvoja baba nosila, a onda se otvori u nešto mekše, kremastije i iznenađujuće savremeno posle nedelju dana redovnog nošenja. Traje deset i više sati, projekcija je snažna prvu polovinu dana, pa se smiri bliže koži, ali nikad ne nestane potpuno.
Ono oko čega se zajednica najviše lomi jeste unisex status. Iako muškarci potvrđeno nose miris odlično - na koži deluje muževno, prašnjavo i tamno, dok samo ime "Portrait of a Lady" nekog uvek zbuni, kao da je ta reč "Lady" jača od same kompozicije pa misle da je ovo isključivo ženski parfem. Najbolje poređenje koje sam čuo jeste da je ovaj parfem kao biserna ogrlica: klasična, pomalo asocirana sa damama određene generacije, ali savršeno nosiva za svakoga ko je dovoljno samouveren da je stavi. Nije za nekog ko traži nešto čudno i eksperimentalno, ovo je jednostavno odličan miris, do te mere uravnotežen da mu je jedina mana to što nema manu. Za mene ostaje ozbiljan kandidat za "signature scent za ceo život", iako i dalje gubi od Reflection 45.
Pitanje za zajednicu
Ko vam je omiljeni parfimer, i da li je uopšte neko od gore navedenih? Javite se odgovorom na ovaj mejl.
